BildBildBildBild
osetiti — — — pokrenuti — — — promenuti
Sitename

Osnove

Feldenkrajs metoda je nazvana po njenom osnivaču dr Mošeu Feldenkrajsu (1904-1984).
Ona se zasniva na prirodnom načinu funkcionisanja nervnog sistema, skeleta i muskulature. Pomoću Feldenkrajs metode možemo postati svesni naših uhodanih obrazaca kretanja, te popraviti koordinaciju pokreta. Cilj metode je razvijanje novih vidova delovanja, kao i povećanje fizičke i mentalne fleksibilnosti.

Feldenkrajs metoda se uspešno primenjuje u oblasti fizioterapije (nakon povreda ili operacija), u plesu i sportu, kao i u tzv. kreativnim profesijama.

U sklopu Feldenkrajs metode postoje dva vida rada:

Feldenkrajs metoda nam omogućava da sistematski eksperimentišemo pokretom i da popravimo propriocepciju tela. Uhodane sheme pokreta postaju svesne, a razvoj novih obrazaca delanja moguć. Feldenkrajs metoda time povećava telesnu, ali i mentalnu fleksibilnost.

Feldenkrajs metoda se zasniva na neurobiološkim principima i na saznanju da čovek tokom čitavog života uči, čime se prilagođava promenama svoje sredine.

Ljudski nervni sistem, tokom čitavog života, zadržava sposobnost da se rekonstruiše – a ta osobina se zove «plasticitet mozga». Feldenkrajs metoda koristi upravo taj potencijal ljudskog mozga. Dakle, ona ne trenira muskulaturu, već precizira inervaciju mišića i time popravlja njihovu koordinaciju.

Ovako naše radnje postaju efikasnije, a pokreti lakši i elegantniji. Sliku o sebi doživljavamo kao promenljivu i time oslobađamo neslućene resurse.

Organsko ucenje

Učenje u okviru Feldenkrajs metode naziva se organsko učenje.
Ovaj način motornog učenja zasniva se na iste mehanizme, koje smo koristili u prvim godinama života, kada smo razvijali naš nervni sistem, uvežbavajući pokrete. Organsko učenje je, dakle, slično spontanom učenju u periodu razvoja osnovnih obrazaca kretanja: hvatanja, fleksije, ekstenzije, okretanja, sedenja, stajanja, hodanja itd.
Organsko učenje se zasniva na eksperimentisanju, na isprobavanju raznih varijacija, na odbacivanju neefikasnog i usvajanju pogodnog, znači funkcionalnog delovanja. Ovaj način učenja je vezan za radoznalost, a prati ga lakoća i razonoda.

„Organsko učenje je individualno i (…) ne bavi se vrednovanjem rezultata kao dobrih ili loših. Njega upravlja jedino osećaj zadovoljstva, koje nastaje kada se otkrije da je svaki nov pokušaj manje nespretan od prethodnog …“

(Moše Feldenkrajsu, Otkriće samopodrazumevajućeg)

Sheme pokreta

Najvažniji obrasci radnji koje razvijamo u prvim godinama života (npr. savijanje, okretanje, puzanje, stajanje, hodanje) su automatizovani obrasci radnji. Oni se odvijaju pretežno nesvesno, kao i mnoge druge svakodnevne radnje naučene tokom života. Automatizovani pokreti nam omogućavaju da radnju izvedemo brzo i bez dodatnog razmišljanja. Ali, oni mogu postati i smetnje, ako se npr. promene uslovi našeg života ili same mogućnosti našeg tela. Tada moramo da preispitamo automatizovane modele delovanja, i da ih prilagodimo novoj situaciji. Ako to ne učinimo, reagovaćemo stereotipno i neadekvatno na nove izazove.

Dobar primer izgradnje automatizovanih shema pokreta je period rehabilitacije nakon povreda, udesa ili operacija. U tim situacijama organizam spontano stvara kompenzacione obrasce radnji, sa ciljem da zaštiti povređeni segment. Koliko bio koristan, za vreme rehabilitacije, taj zaštitni mehanizam može da ima i negativne posledice. Naime, ako se kompenzacione sheme radnji duže vremena primenjuju, one postaju neprepoznatljive nervnom sistemu, tako da ih on ne može ukloniti, iako više ne postoji razlog za zaštitu. Feldenkrajs metoda nam pruža mogućnost da preispitamo efikasnost tih obrazaca, te da ih eliminišemo, ako postanemo svesni da nisu korisni.

Indikacije

Feldenkrajs metoda se savetuje kod raznih oštećenja lokomotornog aparata:

  • kod povreda ili kod degenerativnog oštećenja zglobova
  • nakon operacija
  • kod oboljenja kičme
  • kod nekih oboljenja centralnog nervnog sistema (kao npr. kod cerebralne pareze.

Feldenkrajs metoda povećava fleksibilnost, pojačava respiraciju, deluje relaksirajuće i vitalizuje. Zato se koristi:

  • u kreativnim zanimanjima
  • u sportu i plesu
  • na časovima glume i instrumentalne nastave
  • za redukciju stresa (work-life-balance).

Metodu može svako da praktikuje, nezavisno od starosti i telesne dispozicije.

Moše Feldenkrajs

Dr Moše Feldenkrajs (1904-1984) bio je fizičar, majstor džudoa i nadahnuti istraživač ljudskog ponašanja.
Rođen je u Rusiji 1904. godine. U Jerusalim je otišao 1919. Studirao je u Parizu, doktorirao primenjenu fiziku, i radio na Institutu Žolio-Kiri. Godine 1936. je, kao prvi Evropljanin, osvojio crni pojas u džudou. Lična povreda kolena ga je navela na to da se posveti istraživanju ljudskog načina kretanja i sveukupnog ponašanja.
Vreme drugog svetskog rata Feldenkrajs je proveo u Engleskoj, gde je radio u Britanskom admiralitetu. Tokom četrdesetih godina prošlog veka položio je teorijske osnove svoje metode za optimiziranje ljudskih tokova radnji. Prvu studiju na tu temu objavio je 1949. godine pod naslovom „Body and Mature Behavior“.
Nakon drugog svetskog rata, Feldenkrajs se vratio u Izrael, gde je vodio naučno- istraživački institut izraelskog Ministarstva odbrane. Istovremeno je nastavio usavršavanje svoje metode, čije predavanje je organizovao u Izraelu i SAD-u. Među njegovim učenicima bile su i ličnosti kao što je David Ben-Gurion, Jehudi Menjuhin, Margaret Mid, Piter Bruk. Moše Feldenkrajs je umro u Tel Avivu 1984. godine.

Literaturu o Feldenkrajs metodi naći ćete na linkovima
www.feldenkrais.de (na nemackom jeziku)
www.feldenkrais.com (na engleskom)